ZALAGANJE ZA PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM U BOSNI I HERCEGOVINI

PIN je od 2016. podržao deinstitucionalizaciju otprilike 40 osoba sa intelektualnim teškoćama u BiH zahvaljujući programu koji sprovodi SUMERO, lokalna partnerska organizacija. U nastavku projekta pod nazivom Moj rad, PIN je sada fokusiran na pomaganje osobama sa invaliditetom da nađu smisleno zaposlenje.

"Zapošljavanje je ključno za pomoć osobama sa invaliditetom u postizanju inkluzije u društvu," kaže Sanja Lepić, menadžerka projekta u PIN-u. "Moramo ih posmatrati kao ravnopravne i cenjene članove naših zajednica i osigurati im da imaju ista prava kao i svi drugi."

Projekat radi na osnaživanju osoba sa invaliditetom u osam gradova: Banja Luci, Brčkom, Bihaću, Sarajevu, Zenici, Vitezu, Mostaru i Trebinju. Lepić objašnjava: "Izabrali smo ove gradove jer već imaju stambene jedinice u kojima osobe sa invaliditetom žive nezavisno i želimo da nastavimo rad na njihovoj integraciji u društvo. Naš prvi cilj je osnažiti ih da postanu konkurentni na otvorenom tržištu rada, što je izuzetno teško, posebno tokom pandemije."

Iako osobe s invaliditetom mogu imati svoje nade i snove za zaposlenje, Lepić kaže da, nažalost, raspon zanimanja koja su im na raspolaganju ostaje ograničen: "Poslovi u velikoj meri uključuju pomoć u kuhinjama, na farmama, u pekarama, itd. Kroz ovaj projekat, želimo da promenimo paradigmu tako da ih poslodavci počnu prepoznavati kao koristan resurs, a ne kao teret za društvo. Zato ćemo raditi ne samo sa osobama sa invaliditetom, već i sa potencijalnim poslodavcima."

Zalaganje za prava osoba sa invaliditetom

Lepić naglašava da su zastupanje prava i komunikacija sa donosiocima odluka važne komponente projekta. Postojeći zakoni koji se tiču prava osoba sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini su kontradiktorni, što zastupanje prava čini još važnijim.

"Pokušaćemo da identifikujemo gde je promena najpotrebnija i pokušaćemo uticati na donosioce odluka da deluju," kaže Lepić. "Fokusiraćemo se na zagovaranje i podizanje svesti šire javnosti, posebno studenata. U tom cilju pokušavamo da uspostavimo saradnju sa pet visokoškolskih ustanova u zemlji, uključujući Pravni fakultet, Filozofski fakultet i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Islamski pedagoški fakultet Univerziteta u Zenici, i Fakultet političkih nauka u Banja Luci. Studenti ovih institucija su budući pravnici, socijalni radnici i novinari, i oni moraju da znaju šta znači biti osoba sa invaliditetom danas i kako mogu koristiti svoje studije za poboljšanje života. Takođe ćemo raditi sa našim samozastupnicima – osobama sa invaliditetom koji će se zalagati za svoja prava i koji će biti osnaženi kroz posebne obuke – a sve u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom."

Što se tiče obuke koju pruža projekat, Lepić kaže da su polaznici savetnici iz vladinog i nevladinog sektora koji će raditi direktno sa osobama sa invaliditetom. "Prvo moramo osnažiti savetnike, koji će pomoći osobama sa invaliditetom da budu konkurentni na tržištu rada, da prepoznaju njihove sposobnosti i afinitete, da napišu dobre biografije, da budu dobro pripremljeni za intervjue sa poslodavcima i da znaju gde da traže posao."

Nakon obuke, savetnici će raditi na odabiru lokalnih korisnika u saradnji sa centrima za socijalni rad koji su povezani sa projektom. "Takođe ćemo stupiti u kontakt sa zavodima za zapošljavanje radi pristupa profilima osoba sa invaliditetom sa kojima možemo raditi," objašnjava Lepić.

Prenošenje znanja iz Češke Republike

U okviru projekta, lokalni stručnjaci i eksperti iz Češke – gde se sličan program pokazao uspešnim – razmeniće svoja znanja i predstaviti najbolju praksu. Jedan od ovih stručnjaka je Jana Loskotova, socijalna radnica iz češke nevladine organizacije Rytmus, koja olakšava socijalnu inkluziju osobama sa invaliditetom. Ona naglašava da svako može smisleno doprineti društvu, bez obzira da li ima invaliditet ili ne. "Svako može biti uspešan i srećan na svom poslu i biti ravnopravan član društva," kaže Loskotova.

Što se tiče mogućnosti osoba sa invaliditetom na češkom tržištu rada, Loskotova kaže da uspeh varira i da je pandemija pogoršala situaciju. Ona napominje: "Sasvim je uobičajeno da osoba sa invaliditetom nađe posao u Češkoj, posebno u Pragu. Naravno, to ne dolazi uvek lako i potrebno je da zaposleni uloži vreme da se upozna sa svojim poslodavcima. Što se bolje poznaju, više mogu da cene da je odnos obostrano koristan. U ruralnim područjima je komplikovanije, ali i dalje postoje određene mogućnosti za zaposlenje. Rytmus ne radi samo u Pragu, već i u Moravskoj, u istočnom delu Češke, dokazujući tu promenu."

Borba protiv predrasuda

Izabela Alikadić radi u udruženju ProReha u Bosni i Hercegovini, koje se fokusira na obuku, obrazovanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Učestvovala je na jednoj od obuka kako bi stekla nova znanja i veštine kako bi pomogla svojoj organizaciji da zaposli više osoba sa invaliditetom.

Alikadić kaže: "Ovakvi projekti su veoma dobri za osobe sa invaliditetom, ali i za naše društvo. Važno je da se borimo protiv predrasuda i da shvatimo da osobe sa invaliditetom mogu mnogo učiniti ako im se pruži prilika i ako im se pruži podrška. Na kraju dana, oni nam mogu dati mnogo više nego što mi zapravo njima dajemo. Oni mogu biti veoma dobri zaposleni i na njih treba gledati iz te perspektive – šta mogu da rade i daju, a ne sa negativne strane – šta ne mogu. Svako može da radi posao, samo ga treba prepoznati, negovati i osnažiti. Ovo je način da se ovim ljudima pruži šansa. Bilo bi još bolje da je više institucija uključeno u takve projekte, da zajedno prevaziđemo predrasude ljudi i učinimo ovo društvo mnogo boljim."

Prema iskustvu Alikadićeve, najveća prepreka sa kojom se suočavaju osobe sa invaliditetom su predrasude drugih ljudi. Pristup je drugo pitanje. Na primer, korisnici invalidskih kolica imaju poteškoća u kretanju ulicama, korišćenju javnog prevoza ili pristupu javnim institucijama. "Ovo su neke od osnovnih stvari na kojima moramo raditi," kaže Alikadić. Na pitanje šta svako od nas može učiniti da poboljša živote osoba sa invaliditetom, kaže da bi prevazilaženje sopstvenih predrasuda bio veliki korak u pravom smeru.

Haris Kanlić, takođe iz ProReha-e, učestvovao je na obuci sa Alikadićevom. Želeo je da nauči kako da pomogne osobama sa invaliditetom u angažovanju sa poslodavcima. "Stečeno znanje ću svakako iskoristiti da pomognem osobama sa invaliditetom kako bi što veći broj njih bio zaposlen," kaže Kanlić. "Mislim da su nam potrebni ovakvi projekti da pomognemo javnosti da prestane da doživljava osobe sa invaliditetom kao 'teret za društvo', već da vrednuje njihov doprinos. Predrasude su najveći problem jer se na njih gleda kao na ljude koji ne mogu ništa učiniti. Međutim, a govorim iz svog iskustva radeći u kompaniji koja zapošljava tri osobe sa invaliditetom: one nam mogu dati mnogo, mogu biti ravnopravni članovi društva. Sa empatijom i podrškom mogu se integrisati u društvo."

Projekat "Moj posao" finansira Češka razvojna agencija, a implementira ga PIN u saradnji sa svojim bosanskim partnerima, ProReha-om i SUMERO-om iz Sarajeva, te Nešto više iz Banja Luke. Planirano je da projekat bude nastavljen do kraja 2022. godine.

Tekst je zasnovan na intervjuu datom Radio Sarajevu 17. novembra 2020. godine i koristi citate date u intervjuu.