DOBAR UZOR - SOCIJALNE USLUGE U ČEŠKOJ INSPIRIŠU PROMENE SOCIJALNOG SISTEMA NA KOSOVU

„Socijalne usluge na Kosovu su još uvek u fazi razvoja. Imamo još mnogo da naučimo“, kaže Tijana Grujić, menadžerka projekta NVO Aktiv sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova, koju smo intervjuisali tokom studijske posete Pragu i Liberecu. Poseta je organizovana u okviru projekta Pojačavanje lokalnih glasova za prvičn razvoj (ALVED).

U septembru i oktobru, dvadesetak predstavnika partnerskih organizacija, kao i predstavnika socijalnih odeljenja lokalnih samouprava i predstavnika civilnog društva sa Kosova i juga Srbije, posetili su nekoliko institucija u Češkoj – Elpida, LikeHome, Jedlička institut i škole i Regionalni savet u Liberecu – da vidite kako rade i koje usluge pružaju.

Politička situacija na Kosovu nije nimalo jednostavna. Kako to utiče na društvo?

Politički proces koji je u toku ponekad skreće pažnju sa drugih društvenih pitanja, što opterećuje dugoročni razvoj društva. U mnogim aspektima svakodnevnog života postoji složena situacija, posebno za nevećinske zajednice i druge ranjive grupe. Na primer, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom imamo dvostruke sisteme socijalnog osiguranja koje podržavaju i Kosovo i Srbija. Na nekim mestima je podela jasna, a na nekima nije.

Kako radite na međusobnom povezivanju zajednica na Kosovu kada postoji animozitet među njima?

Kako radimo u oblasti socijalnih usluga, povezivanje sa ljudima i zajednicama je jednostavnije, jer se svi suočavaju sa sličnim izazovima. Na primer, osobe sa invaliditetom se bave manje-više istim pitanjima, kao što su nedostatak zaposlenja ili centara za decu sa smetnjama u razvoju. Mi gradimo bezbedno okruženje za međuetnički dijalog, gde svi oni mogu da razmenjuju informacije i znanja. Trudimo se da šaljemo i delimo pozitivnu energiju koja nam se vraća višestruko!

Kako funkcionišu socijalne službe? Da li postoji način da se opiše razvoj i trenutna situacija u zemlji?

Socijalne usluge su u fazi razvoja, a opštinski centri i organizacije civilnog društva pružaju ove usluge kao deo socijalne zaštite. Da bi se obezbedio dobar kvalitet usluga, u toku je proces licenciranja orhanizacije civilnog društva za određene tipove usluga. Pošto je nedostajao sistematski i organizovan pristup, PIN i NVO AKTIV podržali su izradu i usvajanje opštinskih strategija i akcionih planova za unapređenje socijalnih i porodičnih usluga na lokalnom nivou, u pet od 38 opština na Kosovu. Do sada, ovih pet opština su jedine na Kosovu koje imaju ovakve strategije i akcione planove.

Šta vidite kao najznačajnije praznine u socijalnim službama na Kosovu?

Nedostatak kapaciteta i standarda kvaliteta usluga, zatim nedostatak sredstava – jer organizacije civilnog društva zavise od podrške donatora. Takva zavisnost ima negativan uticaj, posebno na one kojima su te usluge potrebne — jer deca sa posebnim potrebama teško podnose nedostatak aktivnosti koje im donose radost. Situacija je još izazovnija za nevećinske zajednice koje nisu dobro integrisane u kosovsko društvo, jer se suočavaju sa jezičkom barijerom, napetom političkom situacijom, nedostatkom informacija, itd. Novi  zakoni o socijalnoj pomoći i finansiranju lokalnih samouprava još uvek čekaju na usvajanje.

Da li Kosovo i Češka imaju nešto zajedničko?

Uvezli smo model iz Češke—participativno planiranje socijalnih usluga, gde smo uključili lokalne zainteresovane strane i organizacije civilnog društva u proces planiranja. Strategije su usvojile skupštine opština i tako su postale pravno obavezujući dokumenti za sprovođenje u opštinama. Socijalne usluge koje pružaju institucije na lokalnom nivou finansiraju se iz centralnog budžeta.

Šta vam je ova poseta dala? Da li postoji nešto posebno što bi vredelo pokušati na Kosovu?

Socijalne usluge su mnogo bolje organizovane, a meni se najviše sviđa sistemski pristup. Na primer, kao što smo videli u Elpidi, imamo mnogo žena koje pletu čarape — posebno u ruralnim oblastima. Projekti su podržavali ovu aktivnost kao način da im se pomogne da ostvare mali prihod i da se druže. Ali, to ostaje i ovde smo videli kompletan ciklus, nadograđen dobrim marketinškim planom. Restorani koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom su fantastični ne samo da pomažu ljudima da rade, već su i od vitalnog značaja za njihovu reintegraciju u svoje zajednice. Nemam dovoljno reči da opišem kako je bilo divno videti to, pored svega, učiti decu u ranom uzrastu da prihvate one koji su možda malo drugačiji, ali ipak podjednako vredni članovi društva. Dakle, neki projekti i aktivnosti se mogu delimično ili potpuno replicirati, zatim mentorstvo, gostujuća predavanja ili studijske posete da bi se podelilo ono što je ovde postignuto.

Tijana Grujić radi kao menadžerka projekta u NVO Aktiv—partnerskoj organizaciji PIN-a—više od godinu dana. Svojim radom nastoji da poboljša pristup i status manjina i ranjivih grupa u društvu i fokusira se na ljudska prava na Kosovu.

Studijska poseta je organizovana u okviru projekta ALVED, uz podršku Fonda za konflikt, stabilnost i bezbednost (CSSF) Vlade Velike Britanije. Projekat sprovodi konzorcijum koji čine Inicijativa za mirne promene (PCi), PIN, dve kosovske organizacije civilnog društva—NVO Aktiv i Mreža vršnjačkih edukatora PEN—i jedna organizacija civilnog društva sa sedištem u Srbiji—Građanske inicijative. Konzorcijum se fokusira, između ostalog, na participativno planiranje socijalnih usluga kako bi se angažovali predstavnici civilnog društva i opština kako bi se osiguralo da se visokokvalitetnim socijalnim uslugama za sve i osnovnim akterima civilnog društva ponude mogućnosti za izgradnju kapaciteta i finansiranje lokalnih inicijativa.