SOPSTVENA KUĆA: POMOĆ LJUDIMA SA INVALIDITETOM U SEVERNOJ MAKEDONIJI

Pre nego što se preselio, Đoko je proveo više od jedne decenije živeći u Specijalnoj ustanovi Demir Kapija, gde je bio primljen 2010. Institucije poput ove u Demir Kapiji su stambene jedinice u kojima su štićenici isključeni iz društva i nemaju dovoljnu kontrolu nad svojim životima.

"Sviđalo mi se što je bilo mnogo ljudi [u ustanovi]; Uživao sam sedeći i razgovarajući sa starateljima," rekao je Đoko. "Ali nije mi se svidelo što nemam svoju odeću ili svoje  stvari. Na primer, ako stavim košulju na pranje, ne bih je više našao. Takođe mi se nije dopadala činjenica da je sve bilo razbacano."

Vrt u dvorištu postao je njegova oaza

S prolećem u punom cvatu, vrt u dvorištu postao je oaza za Đoku i njegove cimere. Đoko uživa u bašti i brine o cveću i povrću – nešto što nije mogao da radi dok je boravio u ustanovi.

Đoko i njegovi cimeri su preseljeni iz institucije u okviru procesa deinstitucionalizacije koji finansira EU, a koji sprovode različite organizacije civilnog društva, uključujući i organizaciju Čovek u nevolji (PIN).

Do sada su dva stambena doma pretvorena u grupne domove za osobe sa intelektualnim teškoćama u okviru projekta koji je sproveden od strane PIN-a, "Ostvarivanje života – deinstitucionalizacija štićenika Ustanove Demir Kapija". Grupni domovi u Demir Kapiji i Negotinu zvanično su otvoreni u maju 2021. godine na svečanosti koju su priredili makedonska ministarka rada i socijalne politike Jagoda Šahpaska i Nicola Bertolini, šef Delegacije Evropske unije u Severnoj Makedoniji. Prisustvovali su i gradonačelnik Demir Kapije Lazar Petrov i predstavnici PIN-a.

"Deinstitucionalizacija" i "život u zajednici" su proverene taktike za poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom. One predstavljaju humaniju i održiviju alternativu rezidencijalnom zbrinjavanju u ustanovama, gde se individualne potrebe štićenika ne mogu uvek zadovoljiti. Iako deinstitucionalizacija nije nova u Severnoj Makedoniji – u toku je najmanje 20 godina - postojeći mehanizmi su neujednačeni. Nijedna od prethodno ciljanih institucija nije u potpunosti transformisana, niti su personalizovane usluge i odgovori zajednice adekvatno razvijeni. PIN radi na ubrzanju ovog procesa.

Dok osobama sa invaliditetom može biti potrebna dodatna pomoć, nezavisni život je najbolji način da im se pomogne da u potpunosti učestvuju u društvu. Na primer, Đoka i njegove cimere podržava šest negovatelja, koji pomažu u osnovnim potrebama poput kućnih poslova, pronalaženju zaposlenja i stvaranju društvenih veza.

Svako ima pravo da razvije svoj potencijal i da bude osnažen, zbog čega je PIN više od jedne decenije radio na promeni načina na koji se tretiraju osobe sa invaliditetom na Zapadnom Balkanu. PIN podržava proces deinstitucionalizacije, promoviše usluge nezavisnog života i vodi kampanju protiv predrasuda i diskriminacije. U 2010. godini, pored Srbije i Bosne i Hercegovine, uključena je Severna Makedonija.

PIN trenutno radi u devet nezavisnih kuća za stanovanje u regionu, a u toku su radovi na obnovi jedinica i povećanju kapaciteta. Kao deo projekta, PIN radi na razvoju usluga zasnovanih na zajednici za osobe sa intelektualnim teškoćama i pomaže u stvaranju grupa za samozastupanje za promovisanje nezavisnog života. Kada se projekat završi sledeće godine, još 36 korisnika će napustiti rezidencijalnu ustanovu i useliti se u svoj nezavisni životni prostor u Demir Kapiji.

Za Đoka ne postoji mesto na kome bi radije živeo.

"Svi zajedno uređujemo kuću ujutru i brinemo se za dvorište," rekao je Đoko. "Slušamo muziku, a uveče svi zajedno gledamo filmove. U Institutu je bilo lepo, ali ovde je lepše. Zaista mi se sviđa to što znam da niko ne može da uzme moje lične stvari."