PIN PODRŽAVA ORGANIZACIJE KOJE IZBEGLICAMA PRUŽAJU MATERIJALNU, PSIHOSOCIJALNU I PRAVNU POMOĆ U SEVERNOJ MAKEDONIJI I SRBIJI

Proteklih nedelja, radnici organizacije Čovek u nevolji (PIN) sproveli su detaljno istraživanje situacije direktno u Severnoj Makedoniji i Srbiji, na osnovu čega je PIN odlučio da odmah učini dostupnim 1,7 miliona čeških kruna iz humanitarnog fonda PIN Klub prijatelja za pomoć izbeglicama. "Dve makedonske i jedna srpska partnerska nevladina organizacija pružiće izbeglicama kojima je to najpotrebnije vodu i hranu, psiho-socijalnu i pravnu pomoć, kao i informacije o rizicima, poput bandi za trgovinu ljudima. Fokusiramo se uglavnom na zaštitu žena i dece," objašnjava koordinatorka PIN-a, Emanuela Mackova, koja je pregledala situaciju na licu mesta. PIN je već podelio pomoć u hrani za 150 izbeglica u severnoj Srbiji, uglavnom žena i dece.,

Za pomoć koristimo humanitarni fond PIN Klub prijatelja, kome i Vi možete doprineti slanjem donacije na bankovni račun 445544/0300, IBAN: CZ09 0300 0000 0000 0044 5544. Više o našoj pomoći izbeglicama na Balkanu možete pročitati OVDE.

#~gallery-1343~#

PUTOVANJE IZBEGLICA KROZ SEVERNU MAKEDONIJU I SRBIJU

Iz Grčke izbeglice uglavnom nastavljaju javnim prevozom do makedonske granice koju prelaze pešice. Prema zvaničnicima, granicu svakodnevno prelazi 2.000 ljudi. "Prateći pešačko putovanje koje traje nekoliko sati, oni se registruju, a zatim imaju 72 sata za tranzit kroz zemlju na putu za Srbiju. Prenatrpani vozovi i autobusi, koje organizuju lokalne vlasti, vode ih do granice sa Srbijom, koju ponovo prelaze peške," objašnjava Emanuela Mackova. "Na jugu Srbije neki ljudi zatim putuju do centra u Preševu, gde bivaju prijavljeni i gde mogu da provedu jednu noć. Međutim, centar ima veoma ograničen broj kreveta za bolesne osobe i za majke sa malom decom. Ostali spavaju na otvorenom ili u šatorima, ako sa sobom ponesu šatore," navodi Mackova. 

Nakon toga sledi putovanje autobusom do Beograda, gde izbeglice obično ostaju nekoliko dana kako bi povratile snagu do kraja putovanja. "Neki spavaju u hostelima, ali većina njih prespava u parkovima. Sada svakodnevno iz Beograda u Kanjižu na severu zemlje, gde postoji još jedan centar za izbeglice, stiže dvadeset autobusa punih izbeglica, a drugi dolaze automobilom ili taksijem," kaže Mackova i dodaje da odatle ljudi nakon kratkog odmora kreću dalje prema mađarskoj granici. Iako su ljudi uglavnom hvalili kako se Srbi ponašaju prema njima, već je bilo izveštaja o slučajevima kada je srpska policija tražila mito.

"Za većinu izbeglica zemlje odredišta su Nemačka, Švedska ili Austrija. Zabrinuti su zbog izgradnje ograde uz granicu sa Mađarskom i plaše se postupaka mađarskih graničnih patrola, ali znaju i da je moguće baciti jaknu preko bodljikave žičane ograde, prerezati je ili jednostavno zaobići," objašnjava Mackova, koja dodaje da je u Srbiji ostaje svega nekoliko ljudi.

DESETINE HILJADA IZBEGLICA MESEČNO, VEĆINOM IZ SIRIJE

Prema podacima srpskih vlasti, kroz Srbiju je od januara 2015. prošlo 80.000 izbeglica, ali taj broj raste svakog meseca i, prema Visokom komesarijatu UN za izbeglice (UNHCR), u julu je to učinilo više od 29.000 ljudi. Većina njih, skoro 20.000, bežalo je iz ratom zahvaćene Sirije, pored izbeglica iz sukobima pogođenog Avganistana i Iraka. Slična je situacija i u Makedoniji. Samo između 19. juna i 25. avgusta, 45.000 izbeglica je prešlo kroz tu zemlju. Većina njih bili su Sirijci (37.000 ljudi), zatim Avganistanci, Iračani, kao i Pakistanci, Palestinci i ljudi iz zemalja poput Bangladeša, Demokratske Republike Kongo, Nigerije, Kameruna i Eritreje.

Odnosi u brojevima muškaraca, žena i dece se takođe menjaju. "Dok su ranije žene i deca činili 10-15% izbeglica, sada čine oko 30%," procenjuje Emanuela Mackova. Ne postoje zvanični statistički podaci. "To je često zbog činjenice da porodice često doprinose putovanju jednog člana porodice i nadaju se da će nakon što on/ona dobiju azil moći da iskoriste pravo na ponovno okupljanje porodice. Tako da uglavnom muškarci na putovanje," dodaje Emanuela Mackova. Ona takođe objašnjava da su ljudi, nakon što su mesecima na putovanju, optimističniji, jer imaju većinu deo putovanja iza sebe, i znaju da im je odredište blizu, te se nadaju boljoj budućnosti.

VEĆINA LJUDI SU IZBEGLICE, A NE EKONOMSKI MIGRANTI

"Većina ovih ljudi beži od rata ili velikih sukoba, pa su to izbeglice, a ne ekonomski migranti. Oni su preživeli nedelje putovanja i zaista im je potrebna osnovna humanitarna, psiho-socijalna i pravna pomoć," objašnjava direktor Humanitarne i razvojne sekcija PIN-a, Jan Mrkvička. "Nudićemo pomoć zajedno sa partnerima najugroženijim ljudima, uglavnom ženama, deci i starijim osobama," dodaje on.

Mrkvička nije zabrinut zbog pomoći koja pomaže drugim izbeglicama na njihovom putovanju. "Rasprava koja se vodi u Češkoj Republici o izbeglicama često zanemaruje osnovnu činjenicu. Ti ljudi uglavnom beže od rizika smrti, a budući da, na primer, radimo u Siriji i Avganistanu, znamo da na ovo putovanje polaze oni koji uglavnom zaista nemaju drugu opciju. Na primer, što se tiče Sirije, većina njenih stanovnika ostaje u ratom pogođenoj zemlji ili u kampovima izvan granica Sirije, gde im takođe pokušavamo pomoći. Nažalost, jedino što možemo da učinimo je da olakšamo patnju ovim ljudima sa najvećim potrebama i zaštitimo ih od rizika dalje zloupotrebe," nastavlja on.

Fondacija Čovek u nevolji takođe pruža organizaciji Legis na jugu Severne Makedonije resurse za distribuciju hrane i vode najugroženijima i deli svoje iskustvo sa organizacijama za humanitarnu pomoć. Takođe će se zalagati za što bržu registraciju izbeglica. "Druga partnerska organizacija, La Strada, izbeglicama će uglavnom pružati informacije o njihovim pravima, opasnostima od grupa za trgovinu ljudima i drugim zloupotrebama, a pojedinačne slučajeve rešavaće sa nadležnim organima. Takođe će se fokusirati na zaštitu žena, dece, bolesnih i starijih," objašnjava Mackova.

U severnoj Srbiji, partneri iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju (HCIT) usredsređeni su na distribuciju vode i hrane i pružanje slobodnog vremena deci, kao i psiho-socijalnu pomoć ljudima u kampovima i van njih. Fondacija Čovek u nevolji već je ponudila prvu pomoć izbeglicama. "U napuštenoj fabrici u Subotici, kroz koju svakodnevno prođe stotine ljudi, distribuirali smo vodu, voće i kolačiće za 150 izbeglica, uglavnom žena i dece," naglašava Mackova.

POMOĆ KOJU PIN OBEZBEĐUJE NA BALKANU

PIN je aktivno uključeni na Balkanu još od ratova u Bosni i na Kosovu 1990-ih. Na Kosovu, trenutno sarađuje sa organizacijama koje pomažu osobama sa oštećenim vidom i sluhom, štiteći prava osoba sa mentalnim poteškoćama i podržavajući inkluzivno obrazovanje dece etničkih manjina. U Srbiji se fokusira na pružanje usluga osobama sa mentalnim invaliditetom. Podržava projekte koji obezbeđuju bezbedno stanovanje za korisnike ustanove za osobe sa mentalnim poteškoćama u Velikom Popovcu. I u Bosni i u Srbiji organizacija je takođe pružila pomoć tokom poplava koje su pogodile te zemlje 2014. godine.

Za više informacija kontaktirajte:

Emanuela Macková, koordinatorka People in Need, koja je posetila Srbiju i Severnu Makedoniju, +420 778 489 537 Emanuela.Mackova@clovekvtisni.net

Hana Daňková, Koordinator za medije na programu migracija, +420 775 443 607 Hana.Dankova@clovekvtisni.net