IZBEGLICE ČEKAJU SATIMA NA HLADNOĆI I KIŠI NA OTVARANJE GRANICE. PIN PRUŽA PODRŠKU ČEŠKIM VOLONTERIMA KOJI POMAŽU IZBEGLICAMA U SRBIJI

Objavljeno: 22.10.2015. Vreme čitanja: 5 минута
IZBEGLICE ČEKAJU SATIMA NA HLADNOĆI I KIŠI NA OTVARANJE GRANICE. PIN PRUŽA PODRŠKU ČEŠKIM VOLONTERIMA KOJI POMAŽU IZBEGLICAMA U SRBIJI
© PIN

Berkasovo/Bapska (22. oktobar 2015.) – Hiljade izbeglica stoji na blatnjavom polju, temperature noću padaju blizu nula stepeni Celzijusa, žene stiskaju malu decu na grudi. Na kiši, hladnoći i vetru satima čekaju otvaranje hrvatske granice, kako bi mogli prešli još jedan korak dalje u njihovom begu ka Evropi. Sirijci, Avganistanci, Iračani i drugi često beže od rata i progona. Iza sebe imaju nedelje putovanja i opasan prelazak preko Sredozemlja. Njihov put sada je blokiran nemogućnošću evropskih zemalja da se dogovore o zajedničkoj strategiji – spor prijem izbeglica u Sloveniji dovodi do toga da Hrvatska dozvoljava ulazak još manje ljudi, a često im i potpuno blokira ulaz.

To je jasno vidljivo na graničnom prelazu Berkasovo/Bapska između Srbije i Hrvatske. Situacija je postala kritična u nedelju i ponedeljak kada je tri hiljade ljudi čekalo na srpskoj strani granice po kiši i nije imalo gde da se sakrije. "Ljudi su stajali ovde u blatu i kiši dvanaest, četrnaest sati, deca su spavala na drvenim paletama prekrivenim samo plastičnim čaršavima ili ćebadima. U isto vreme, srpski autobusi stalno su dovozili sve više ljudi," opisuje situaciju koordinator humanitarne pomoći iz programa PIN Jan Pejril.

#~gallery-1357~#

Situacija se od tada nije mnogo popravila. "Ovde još uvek ima 1.000 do 1.500 ljudi koji čekaju na kontrolnom punktu sa Hrvatskom. Većina ljudi obično nema pojma gde se nalazi i zašto ne može da nastavi. Često nemaju toplu odeću ili obuću. Porodice se razdvajaju u gomili. Sada je barem prestala kiša," kaže Jan Pejril. "Štaviše, ljudi se ponekad sruše. Morali smo da izvedemo osobu na ramu od kreveta. Sinoć smo pomagali devojčici koja je izgubila roditelje i lutala po polju, ili grupi ljudi koja je pomagala slepoj mladoj ženi," dodaje on uz priznanje da će se sa približavanjem zime stvari pogoršati.


BEZ ČEŠKIH VOLONTERA TO BI BILO NEMOGUĆE

Iako srpske vlasti prate situaciju, pomoć pružaju samo češki dobrovoljci, koji već nekoliko nedelja pomažu ovde, nudeći izbeglicama čaj, hranu, toplu odeću, skupljajući smeće. Takođe su doneli šatore i osvetljenje. Pre trenutnog usporavanja u prihvatanju izbeglica, oni su takođe upravljali sistemom stanica koje su sprečavale velike gomile ljudi da odjure na granicu odjednom, i tako sprečile moguće sukobe sa policijom koja je čuvala granicu. 

#~gallery-1356~#

"Kao volonteri, mi smo se bavili situacijom dok je ovo bio granični prelaz, kroz koji su ljudi prolazili i nisu se zadržavali. Sada više liči na izbeglički kamp – sinoć je ovde spavalo 700 ljudi. U ovim uslovima ne možemo da obezbedimo njihovo zdravlje ili bezbednost. Gužve se stvaraju, opasno je za malu decu i starije osobe," kaže koordinator volontera Jan Skalik. "Molimo humanitarne organizacije i državne organe da povećaju svoje prisustvo. Pozdravljamo pomoć Srba. Za sada su nam obećavali mogućnost postavljanja šatora za majke sa decom i pomažu nam u čišćenju," dodaje on.

Prema Skaliku, trenutno ima 42 volontera, uglavnom iz Češke Republike. Njihovi napori se uglavnom fokusiraju na to da ljudi budu utopljeni i mirni. Noću daju čaj, odeću i obuću, pokušavaju da razgovaraju sa izbeglicama i da ih smire.

"Češki volonteri rade ogroman posao. Oni su među retkim ljudima koji pružaju pomoć 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Većina nevladinih organizacija odlazi kada padne noć. A najveći broj izbeglica stiže noću," kaže Jan Pejril iz Čovek u nevolji koja je počela da pruža podršku volonterima na terenu. Čovek u nevolji počeli su da rade na graničnom prelazu početkom oktobra. Kupili su generator, telefone i iznajmili kuću u kojoj volonteri mogu da spavaju. Takođe smo uspostavili sistem komunikacije između kancelarija lokalne uprave, volontera i nevladinih organizacija," dodaje Pejril.

Čovek u nevolji takođe pomažu oko manjih problema, poput buradi za vodu, goriva za generatore, plastičnih čaša za čaj, svetla ili popravljanja generatora. "U narednim danima želimo da počnemo da pružamo volonterima finansijsku podršku za operativne troškove, kao i da dobiju više čaja, plastičnih čaša i šećera, ili klupe za prolazne šatore," kaže Jan Pejril.

JEDNO OD REŠENJA BILI BI GREJANI ŠATORI ZA NAJUGROŽNIJE

Uprkos svom poslu, situacija za izbeglice je i dalje prilično naporna. "Dok čekaju, ljudima su pre svega potrebni zagrejani šatori sa osvetljenjem i sanitarnim sistemom. Pomoglo bi da se organizuje kamp u kome bi ljudi mogli da pronađu sklonište. Zasad postoje toaleti koje je postavila Agencija UN za izbeglice (UNHCR)," kaže Jan Pejril dodajući da pokušava da iznajmi parcelu od lokalnih poljoprivrednika, gde bi se mogli postaviti umivaonici, šatori za najugroženije ili kontakt punktovi za razdvojene porodice.

Čovek u nevolji pomažu izbeglicama u Srbiji i Makedoniji od septembra. Preko lokalnih partnera izbeglicama pružaju hranu i sanitarne pakete, ali pre svega pravnu i psihološku pomoć i osnovne informacije. "Samo u Srbiji su naši partneri već pružili pomoć za tri hiljade ljudi. U osam slučajeva, na primer, pomogli su maloletnicima da pronađu svoju porodicu. U Makedoniji je naša partnerska organizacija fokusirana na savetovanje, dok su od oktobra Čovek u nevolji počeli da se brinu o čišćenju smeća oko izbegličkog kampa u blizini Đevđelije. Planiramo da počnemo sa isporukom ćebadi ili prenosivih peći," kaže Emanuela Mackova, koordinatorka za pomoć Čovek u nevolji u Srbiji i Makedoniji. PIN je učinio dostupnim 3 miliona čeških kruna za hitnu pomoć izbeglicama na Balkanu iz humanitarnog fonda PIN Kluba prijatelja.

Situacija ostaje ozbiljna. Samo u prvih dvadeset dana oktobra u Srbiju je ušlo više od 100.000 izbeglica, prema lokalnim vlastima. Žene i deca čine trećinu ovih ljudi. "Sa približavanjem zime situacija će se pogoršati. Na mestima kao što je Berkasovo/Bapska vrlo je verovatno širenje respiratornih bolesti. Zbog toga je izuzetno važno pružiti humanitarnu pomoć, osigurati grejane šatore, medicinsku pomoć, pristup sanitarijama, pitkoj vodi i hrani za celu rutu," kaže Emanuela Mackova.


POMOĆ KOJU SU PRUŽILI ČOVEK U NEVOLJI NA BALKANU

PIN je aktivan Balkanu od ratova u Bosni i Hercegovini i na Kosovu 1990-ih. Na Kosovu se trenutno fokusira na saradnju sa organizacijama koje pomažu slepim i gluvim osobama, kao i na promovisanje prava osoba sa mentalnim poremećajima i podršku inkluzivnom obrazovanju dece manjina. U Srbiji se fokusira na pružanje usluga osobama sa mentalnim poremećajima. Zalažu se za obezbeđivanje posebnog zaštićenog smeštaja za korisnike ustanova za mentalno ometene u gradu Veliki Popovac. U Bosni i Hercegovini i Srbiji takođe su pomogli tokom poplava koje su pogodile obe zemlje u maju 2014.

Za više informacija kontaktirajte:

Emanuela Macková, koordinatorka za pomoć izbeglicama za PIN Severna Makedonija i Srbija, +420 778 489 537 Emanuela.Mackova@clovekvtisni.net

Jan Pejřil, koordinator humanitarne pomoći za PIN na granici Srbije i Hrvatske, +381649395957 Jan.Pejril@clovekvtisni.net

Marie Heřmanová, službenica za odnose sa medijima i koordinatorka čeških volontera (Prag), +420 603 206 655

Autor/ka: PIN

Povezani članci