Cirkularna ekonomija na Kosovu: Reciklaža i putovanje napred
Objavljeno: 30.11.2023. Vreme čitanja: 4 минутаKosovo, jedna od najmanjih ekonomija na Balkanu, pravi korake ka održivijoj budućnosti kroz težnju ka cirkularnoj ekonomiji. Trenutno se stopa recikliranja na Kosovu kreće oko 40%, što je ispod proseka EU od 47%.
Ovom neslaganju se može pripisati nekoliko faktora, uključujući neadekvatnu infrastrukturu, ograničenu svest javnosti i nedostatak finansijskih podsticaja.
Recikliranje stakla na Kosovu, porodično preduzeće, osnovano 2019. godine, počelo je kao inicijativa za čišćenje susedstva. Osnivač Dugađin Beriša primetio je preveliki otpad stakla na Kosovu, zajedno sa nedostatkom postrojenja za reciklažu stakla u zemlji.
MSP, kao što je Kosovska reciklaža stakla, ključni su igrači na putu ka cirkularnoj ekonomiji. Ova agilna i inovativna preduzeća imaju ključ za preoblikovanje načina na koji proizvodimo, trošimo i recikliramo. Na Kosovu, kao i u mnogim regionima, njihova uloga u cirkularnoj ekonomiji ne samo da podržava ekološke ciljeve, već takođe doprinosi ekonomskom rastu i otvaranju radnih mesta.
Činjenica da su kosovski preduzetnici cirkularne ekonomije otporni i željni da unaprede svoje poslovanje, istovremeno doprinoseći održivosti, evidentna je u izveštaju procene odrađen u okviru projekta koji finansira EU Cirkularna ekonomija za zelenu tranziciju (CE4GT). Otkrio je da se mala i srednja preduzeća na Kosovu, koja posluju u okviru cirkularne ekonomije, suočavaju sa jedinstvenim izazovima i mogućnostima. Neki od problema koje su istakla ova preduzeća uključuju zastarelu opremu, ograničen pristup kvalifikovanom osoblju i veliku fluktuaciju osoblja.
Recikliranje stakla na Kosovu: Održivi porodični poduhvat
Danas je Kosovska reciklaža stakla proširila svoj domet, obezbeđujući ugovore sa značajnim preduzećima u ugostiteljskoj i farmaceutskoj industriji. Prikuplja industrijsko staklo i sirovine i koriste inovativne metode, uključujući pretvaranje staklenog otpada u nameštaj, pločice i veoma traženi stakleni pesak za filtriranje bazena.
Ono što izdvaja Kosovsku reciklažu stakla jeste njen duh samodovoljnosti. Dugađin Beriša, građevinski inženjer, lično je konstruisao deo opreme potrebne za odvajanje i upravljanje staklom. Posvećenost kompanije održivosti je nepokolebljiva, o čemu svedoči njena novoosnovana sestrinska kompanija, koja se fokusira na reciklažu plastike.
Međutim, putovanje nije prošlo bez izazova. Pronalaženje kvalifikovanih radnika ostaje prepreka, a pristup finansijama je još jedna prepreka.
Kosovska reciklaža stakla dobila je međunarodno priznanje, pozivom u Brisel na Godišnji događaj ,,Zatvorite staklenu petlju 2023''. Ovo priznanje naglašava potencijal kosovskih inicijativa za cirkularnu ekonomiju u postizanju globalnog priznanja i uticaja.
Mogućnosti za cirkularnu ekonomiju Kosova: Zajednički napor
Kako Kosovo napreduje na svom putu cirkularne ekonomije, pojavljuje se nekoliko mogućnosti, počevši od otvaranja radnih mesta i podsticanja rasta preduzeća koja se bave reciklažom, kompostiranjem, popravkom i srodnim aktivnostima.
Zavisnost od uvoznih resursa mogla bi se naučno smanjiti davanjem prioriteta reciklaži i ponovnoj upotrebi, uz istovremeno povećanje održivosti domaćih resursa. Samo ovo može dovesti do poboljšanja kvaliteta životne sredine smanjenjem stvaranja otpada i zagađenja, doprinoseći zdravijem i održivijem Kosovu.
Vladine inicijative, uprkos izazovima, signaliziraju posvećenost transformaciji zemlje u ekološki svesniju i resursno efikasnu naciju. Posvećenost i inovacije koje su demonstrirale kompanije, kao što je Kosovska reciklaža stakla, naglašavaju potencijal za održivo preduzetništvo u kružnom ekonomskom pejzažu Kosova. Uz kontinuirane napore, ulaganja i saradnju sa organizacijama civilnog društva, Kosovo može da napravi značajne korake ka održivijoj i cirkularnoj budućnosti.
Nedavna panel diskusija Zajedno za cirkularnu ekonomiju na Kosovu održana je u Prištini, uz učešće predstavnika razvojnih partnera – EU i GIZ, malog biznisa, civilnog društva i solidarne ekonomije. Učesnici panela su se složili da je saradnja između svih sektora – javnog, privatnog i civilnog, kao i donatorske zajednice i finansijskih institucija neophodna za stvaranje povoljnog okruženja i uslova za cirkularnu ekonomiju.
Martin Beriša je učestvovao kao predstavnik malog biznisa i osvrnuo se na promene u svesti javnosti poslednjih godina.
Događaj je održan u okviru projekta Cirkularna ekonomija za zelenu tranziciju (CE4GT), trogodišnja inicijativa koja doprinosi tranziciji na cirkularniju ekonomiju na Kosovu. Projekat finansira Evropska unija, sufinansira Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike, a realizuju People in Need i Let's Do It Peja!.