Idemo cirkularno!

Jačanjem civilnog društva i stvaranjem rodno-inkluzivne mreže, projekat će ojačati uticaj predstavnika civilnog društva i privatnog sektora u formulisanju reformskih politika koje bi rezultirale cirkularnijom ekonomijom. Kroz podizanje svesti građana, projekat nastoji da promoviše razumevanje i angažovanje po principima cirkularne ekonomije, što doprinosi održivijoj budućnosti Kosova.

Zašto je ovaj projekat važan?

Kosovo je u potpunosti posvećeno prihvatanju principa cirkularne ekonomije, koja je vitalna komponenta Zelene agende za Zapadni Balkan. Usvajanjem kružnog pristupa, Kosovo će ubrzati svoju tranziciju prema otpornijoj i niskougljeničnoj ekonomiji. Prihvatanje cirkularne ekonomije omogućiće Kosovu da poboljša svoju održivost, smanji otpad i promoviše efikasno korišćenje resursa, doprinoseći zelenijoj i prosperitetnijoj budućnosti.

Evropska unija proizvodi više od 2,5 milijardi tona otpada svake godine. U toku je reforma zakonodavstva o upravljanju otpadom kako bi promovisala prelazak na održiviji model poznat kao cirkularna ekonomija.

Šta je cirkularna ekonomija?

Cirkularna ekonomija je model proizvodnje i potrošnje, koji uključuje deljenje, iznajmljivanje, ponovnu upotrebu, popravku, renoviranje i reciklažu postojećih materijala i proizvoda što je duže moguće. Na ovaj način se produžava životni ciklus proizvoda.

U praksi to podrazumeva smanjenje otpada na minimum. Kada proizvod dođe do kraja svog životnog veka, njegovi materijali se zadržavaju u ekonomiji gde god je to moguće, zahvaljujući reciklaži. Na taj način se mogu produktivno koristiti iznova i iznova, stvarajući  dodatnu vrednost.

Ovo predstavlja odstupanje od tradicionalnog, linearnog ekonomskog modela, koji se zasniva na modelu "uzmi-napravi-potroši-baci". Ovaj model se previše oslanja na velike količine jeftinih, lako dostupnih materijala i energije.

Takođe, deo ovog modela je i planirano zastarevanje, kada je proizvod dizajniran da ima ograničen životni vek, kako bi se potrošači podstakli da ga ponovo kupe. Evropski parlament je pozvao na mere za suzbijanje ove prakse.

Prednosti: zašto moramo da pređemo na cirkularnu ekonomiju?

Za zaštitu životne sredine

Ponovna upotreba i reciklaža proizvoda bi usporila upotrebu prirodnih resursa, smanjila narušavanje pejzaža i staništa i pomogla u ograničavanju gubitka biodiverziteta.

Još jedna korist od cirkularne ekonomije je smanjenje ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, industrijski procesi i upotreba proizvoda, odgovorni su za 9,10% emisija gasova staklene bašte u EU, dok upravljanje otpadom čini 3,32%.

Stvaranje efikasnijih i održivijih proizvoda od samog početka pomoglo bi da se smanji potrošnja energije i resursa, jer se procenjuje da je više od 80% uticaja proizvoda na životnu sredinu određeno tokom faze projektovanja.

Prelazak na pouzdanije proizvode koji se mogu ponovo koristiti, nadograditi i popraviti smanjilo bi količinu otpada. Ambalaža je sve veći problem i prosečan Evropljanin u proseku proizvodi skoro 180 kilograma ambalažnog otpada godišnje. Cilj je da se pozabavimo prekomernom ambalažom i da promovišemo njen dizajn kako bi se promovisala ponovna upotreba i reciklaža.

Smanjite zavisnost od sirovina

Stanovništvo je u stalnom porastu, a sa njim i potražnja za sirovinama, međutim, snabdevanje ključnim sirovinama je ograničeno.

Ograničene zalihe takođe znači da neke zemlje EU zavise od dostalih zemalja u pogledu svojih sirovina. Prema Eurostatu, EU uvozi oko polovine sirovina koje potroši.

Ukupna vrednost trgovine (uvoz plus izvoz) sirovina između EU i ostatka sveta skoro se utrostručila od 2002. godine, pri čemu je izvoz rastao brže od uvoza. Bez obzira na to, EU i dalje uvozi više nego što izvozi. U 2021. godini to je rezultiralo trgovinskim deficitom od 35,5 milijardi €.

Reciklaža sirovina ublažava rizike povezane sa snabdevanjem, kao što su nestabilnost cena, dostupnost i zavisnost od uvoza.

Ovo se posebno odnosi na kritične sirovine, potrebne za proizvodnju tehnologija koje su ključne za postizanje klimatskih ciljeva, kao što su baterije i električni motori.

Stvarajte radna mesta i uštedite novac potrošača

Kretanje ka kružnijoj ekonomiji moglo bi povećati konkurentnost, stimulisati inovacije, podstaći ekonomski rast i stvoriti nova radna mesta (700.000 radnih mesta samo u EU do 2030. godine).

Ponovo konstruisanje materijala i proizvoda za cirkularnu upotrebu takođe bi podstaklo inovacije u različitim sektorima privrede.

Potrošačima će biti obezbeđeni trajniji i inovativniji proizvodi koji će povećati kvalitet života i dugoročno uštedeti novac.

Šta EU i Kosovo učine da bih postali cirkularna ekonomija?

U martu 2023. godine, kosovsko Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, zajedno sa UNDP-om, lansirali je Mapu puta za cirkularnu ekonomiju. Mapa puta predstavlja viziju održivije budućnosti uz obaveze javnih institucija, privatnog sektora, akademije i civilnog društva.

Evropska komisija je 2020. godine takođe predstavila Akcioni plan cirkularne ekonomije, koji ima za cilj promovisanje održivijeg dizajna proizvoda, smanjenje otpada i osnaživanje potrošača, na primer stvaranjem prava na popravku). Fokus je u resursnim intenzivnim sektorima, kao što su elektronika i ICT, plastika, tekstil i građevinarstvo.

U februaru 2021. godine, Parlament je usvojio rezoluciju o novom akcionom planu za cirkularnu ekonomiju kojom se zahtevaju dodatne mere za postizanje ugljenik-neutralne, ekološki održive, bez toksičnosti i potpuno cirkularne ekonomije, do 2050. godine, uključujući stroža pravila o recikliranju i obavezujuće ciljeve za upotrebu materijala i potrošnju do 2030.

U martu 2022. Komisija je objavila prvi paket mera za ubrzanje tranzicije prema cirkularnoj ekonomiji, kao deo akcionog plana za cirkularnu ekonomiju. Predlozi uključuju ojačanje održivih proizvoda, osnaživanje potrošača za zelenu tranziciju, razmatranje uredbi o građevinskim proizvodima i stvaranje strategije za održivi tekstil.

U novembru 2022. Komisija je predložila nova pravila o pakovanju širom EU-a. Cilj je da smanji otpad sa ambalažom i usavrši dizajn ambalaže, na primer sa jasnim etiketiranjem za promovisanje ponovne upotrebe i reciklaže; i poziva na prelazak na biorazgradivu plastiku koja se može kompostirati.

*** Gorenavedeni tekst je preuzet sa veb stranice Evropske komisije.